10. Фестивалски дан – 24. Дани “Зорана Радмиловића“

ПОСЛЕДЊА ПРЕДСТАВА У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ „ТРИ КЛАСЕ И ГОСПОЂА НУШИЋ“ БЕОГРАДСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА ОДУШЕВИЛА ПУБЛИКУ – БРИЉАНТАН ТЕКСТ ВЛАДИМИРА ЂУРЂЕВИЋА КАО ОМАЖ НАЈВЕЋЕМ КОМЕДИОГРАФУ – СЈАЈНА ПОДЕЛА, МНОГО ДОБРИХ ТУМЕЧЕЊА ПА ЈЕ ЖИРИ, КАО И СВИХ ПРЕТХОДНИХ ВЕЧЕРИ, БИО НА МУКАМА – ЗОРАНОВ БРК ПРИПАО ЈЕ ДАНИЈЕЛУ СИЧУ ЗА ТУМАЧЕЊЕ БРАНИСЛАВА НУШИЋА – ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ, ВАНВРЕМЕНСКИ ЧОВЕК, БЕСКРАЈНО ДАРОВИТ, ВАНВРЕМЕНСКИ ФЕСТИВАЛ, КАЖЕ ДАНИЈЕЛ СИЧ – ПОДЕЛА НАГРАДА И ПРОГЛАШЕЊЕ ЛАУРЕАТА ДАНА „ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА“ СУТРА НА ЗАТВАРАЊУ ФЕСТИВАЛА

 

nus1

 

Ако је судити по дужини аплауза и по реакцијама публике у току комада „Три класе и госпођа Нушић“ најозбиљнији је кандидат за награду публике на овогодишњим Данима „Зорана Радмиловића“. Урнебесна комедија о нашем највећем комедиографу. Био је то вечерас празник позоришта у пуном смислу те речи. Не само због сјајног текста Владимира Ђурђевиаћа, надахнуте режије Милице Краљ него пре свега због бриљантне игре глумаца београдског драмског позоришта. Био је то комад, који ће када се буде писала историја дана(можда већ наредне године за четврт века трајања фестивала), заузимати једно од највиших места на лествици добрих комада. А било их је преко 350 за ове 24 године. „Три класе и госпођа Нушић“ комад Владимира Ђурђевића, коју смо вечерас гледали на Данима „Зорана Радмиловића“, јесте омаж великом писцу. Комедиографу код кога је било све нај после његове смрти. Највећи, најбољи, најизвођенији док је за живота било сасвим супротно. Како је то рекао Душан Ковачевић, добио је једну и по позитивну критику. Претпоставка је да је то био мотив више да из биографских података Бранислава Нушића писац комада направи драмски текст, прошле године за 150-ту годишњицу Нушићевог рођења у сјајном тумачењу глумаца Београдског драмског позоришта. Као да нам је, а јесте, све у том комаду познато, осим основне приче. И ситуације, и односи и реплике. Ђурђевић је сместио радњу на почетак каријере великог комедиографа када је сретао ликове, које ће тек касније инкорпорирати у своја дела. Отуда и јесте Нушић толико животан и стваран. Као централни догађај писац узима Нушићеву веридбу, односно женидбу и почетак његове дипломатске каријере. Отишао је у Битољ као писар треће класе, а вратио се у Приштину као вицеконзул и то ожењен, каже Данијел Сич, који бравурозно игра младог Бранислава Нушића, за чије тумачење је добио награду Зоранов брк, за глумца вечери. Након уручења, на сцени Данијел Сич је утишао громогласни аплауз публике и рекао: „Ово је награда целом ансамблу и то делим са свима њима“

 

nus2

 

Одговарајући на питања новинара на прес конференцији Сич је о самом комаду рекао: „Кад сам први пут прочитао текст чинило ми се као да је то један заборављен Нушићев комад јер је писан у његовом духу и његовим језиком. Био ми је изазов како сада једну историјску личност, за коју сви знају да је генијална, дочарати и како је одиграти. То јесте страшан терет за глумца да не скрене у нешто друго. Међутим онда сам у току рада схватио да не могу да побегнем од себе. И онда сам покушао да кроз себе и кроз свој инструмент прикажем једног предивног човека у тим околностима које су му задате. Да прикажем једног генија који се напајао тим ликовима које је упознавао док је живео тај свој живот…ово је један диван и пожртвован рад што се негде и види на представи, а што публика зна да награди, како картом више тако и громогласним апалузом на крају и то нам је баш онако највећа награда. Што се тиче Зорановог брка, шта да кажем, то је један велика част. Зоран Радмиловић је био ванвременски човек, бескрајно даровит, а ово је ванвременски фестивал. Једноставно о њему шта рећи. Један у милијарду који се роди.“ „Ово је једна врло незахвална улога и врло прецизно урађена, она је мотор целе представе и то не може сваки глумац да уради. Ја сам као дирекетор позоришта пресрећан што имамо оваквог глумца“, каже Слободан Ћустић директор Београдског драмског позоришта. Говорећи о Зорану Радмиловићу и о фестивалу, који носи његово име Ћустић каже: „Нормално је сасвим да Зоран Радмиловић потиче из овог краја, где је народ изузетно духовит и вредан. То доказује и овај фестивал, који је зајечарско позориште направило и ја морам да честитам, прво директору позориштаВладану Церовићу. Овакав репертоар није до сада виђен на Зорановим данима. Требало је много труда да се уложи, спретности, новаца јер фестивал сигурно није могао без подршке града. Дакле ја честитам и надам се да ће следеће године бити исто овако добар фестивал и да ћемо бити учесници.“ Дани „Зорана Радмиловића“ се завршавају сутра, када ће жири саопштити ко је добио награду фестивала за најбољег глумца. Тада ће бити уручена и награда публике као и награда „Крстомир Миловановић, за визуелни идентитет“.