3. Фестивалски дан – 24. Дани “Зорана Радмиловића“

ТРЕЋЕ ВЕЧЕРИ ДАНА ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА НА ПРОГРАМУ КОМАД “БЕЛА КАФА” АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА” НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ИЗ БЕОГРАДА – У ЖЕСТОКОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ ДОБРИХ ТУМАЧЕЊА ЗОРАНОВ БРК ПРИПАО ВАЊИ ЕЈДУС ЗА ТУМАЧЕЊЕ УЛОГЕ ЦРКВЕ РУЖИЦЕ – ПОСЛЕ МРЕШЋЕЊА ШАРАНА ОВО ЈЕ ДРУГИ КОМАД НА ДАНИМА ЈЕДНОГ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ДРАМСКИХ ПИСАЦА У РЕГИОНУ – “ОВО ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ГЛУМАЧКИХ НАГРАДА КОД НАС. ВРЛО ЈЕ ЦЕЊЕНА, И ЈАКО САМ ПОНОСНА ШТО САМ ЈЕ ДОБИЛА”, СМАТРА ВАЊА ЕЈДУС – “ОВО ЈЕ ЈЕДАН ОД РЕТКИХ ГЛУМАЧКИХ ФЕСТИВАЛА И ЗАТО СЕ УВЕК ДОБРО ОСЕЋАМ”, КАЖЕ БРАНКО ВИДАКОВИЋ

 

bk1

 

Тешко је писати о драми “Бела кафа” Александра Поповића, коју је синоћ извео ансамбл Народног позоришта из Београда, премијерно изведеној почетком маја ове године, о којој је све већ речено, а оцене су опречне. Од чињенице да је Милан Нешковић добио награду Љубомир Муци Драшкић за режију до коментара да је комад “предуг и развучен” И да се “београдски репертоар неће много обогатити овом представом”. Тим више ако се зна да је Александар Поповић добио Стеријину награду за овај текст 1991. године, а да је проглашен писцем најбољег комада у историји бивше нам земље. Био је то “Развојни пут Боре Шнајдера”. Па ипак коначан суд даје публика(интересовање је било велико па се и стајало у сали). А публика је синоћ дуготрајним аплаузом, додуше тек на самом крају нестрпљиво чекајући разрешењење, поздравила глумце. Шест глумаца, шест бравура. И коментари су били такви да би се тешко могло закључити да је публика видела “предуг и развучен” комад. У најкраћем “Бела кафа” је прича о судбини И пропадању имућне породице фабриканта Момчила Јабучила средином прошлога века. Дакле ради се о периоду И догађајима, које је и сам Поповиће преживео заједно са својим јунацима у ратном И поратном периоду. “Мене занима како се једна породица и због чега распала и нестала у друштву после Другог светског рата", каже редитељ Милан Нешковић. У галерији добрих тумачења(Бранко Видаковић, Олга Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић, Нада Шаргин) Зоранов брк отишао је у руке бриљантне Вање Ејдус, судећи по аплаузу после доделе, по оцени публике заслужено. Као И синоћ жири није имао ни мало лак посао. У славу позоришта И у славу глумачке вештине.

 

bk3

 

На прес конференцији након представе Вања Ејдус је рекла како је изненађена наградом и да је очекивала да цео ансамбл добије награду јер су сви у комаду подједнако добри: “Не бих можда издвојила себе, сви су глумци, свако на свој начин, направили добре креације. Моја улога није на прву лопту ефектна, а са друге стране врло је комплексно написана па људи помисле да играм три или четири лика. Зато што ми писац даје могућност да имам веома велику трансформацију И у томе негде највише И уживам у тим трансформацијама. Та улога је и најслојевитија написана и мислим да је то пресудило.” Говорећи И о награди “Зоранов брк” Вања Ејдус је рекла како је то “можда једна од најзначајнијих глумачких награда код нас. Врло је цењена, и јако сам поносна што сам је добила” .

 

bk2

 

У комбинацији за награду био је и Бранко Видаковић, који је бравурозно тумачио лик Момчила Јабучила. О предсави Бела кафа Александра Поповића Бранко Видаковић каже: “Мислим да је Милан један од ретких младих редитеља, који долази са јасном идејом шта хоће И мислим да ће се тек о њему чути доста. Мислим да је један од најбољих младих редитеља. А ми смо имали прилике да заиграмо у глумачком комаду са његовим дискретним али важним интервенцијама тако да сам у свему томе максимално уживао. Ово је иначе ансамбл представа јер игра шест сјајних индивидуалаца. Бела кафа ми је још од академије била омиљен комад Аце Поповића јер говори о пропадању грађанске породице, односно пропадању И успону једне грађанске српске породице. Милан је то прочитао у једном врло добром кључу. Ствари се код нас никад не мењају, стално смо на овим нашим просторима у неким цикличним круговима И ствари се дешавају увек испочетка као да ништа нисмо научили. Аца је то врло добро приметио.” На питање новинара,како се осећа на овом фестивал у зајечару Бранко Видаковић каже да се глумци осећају као домаћи: ”Ја бар осећам овај фестивал као мој некако. Други фестивали, који су већи И познатији, тамо сам увек на гостовању. Ово је један од ретких глумачких фестивала И зато се увек добро осећам.” Новинаре је занимало И како је Олга Одановић градила лик Мајка Јање: “Имала сам срећу да ме редитељ позове да играмо ову представу. Лик који тумачим, Мајка Јања, само име каже, то је мајка за све. Свима на услузи, свима при руци кад треба, она не говори много, кад каже она каже врло јасно,врло директно. Мајка Јања има неку здравонародску психологију, увек каже оно што мисли. Мислим да је мајка у правом смислу те речи. Свако име у представи доста говори само за себе јер Аца Поповић преко имена говори И о њиховим карактерима.” Четврте вечери Дана “Зорана Радмиловића” у Зајечару на програму је представа “Каинов ожиљак”, коју је по тексту Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића у Шабачком позоришту режирао Југ Радивојевић.