5. festivalski dan

PETE VEČERI NA DANIMA „ZORANA RADMILOVIĆA“ KOMAD U REŽIJI MARKA MISIRAČA „SINOVI UMIRU PRVI“ – ZORANOV BRK DOBIO ALEKSANDAR STOJKOVIĆ – INSCENACIJA MATIŠIĆEVOG TEKSTA I SJAJNA IGRA ANSAMBLA NARODNOG POZORIŠTA REPUBLIKE SRPSKE IZ BANJA LUKE NAGRAĐENA DUGOTRAJNIM I GROMOGLASNIM APLAUZOM U PREPUNOJ SALI – „OVA NAGRADA MI MNOGO ZNAČI I PRAVA JE ČAST DRŽAT OVU NAGRADU U SVOJIM RUKAMA“ IZJAVIO NAKON DODELE ALEKSANDAR STOJKOVIĆ

– Pete večeri Dana „Zorana Radmilovića“ festivalska publika videla je komad Mate Matišića. Na početku samog komada pomalo stegnuta i bez reakcija, videla je kako “Sinovi umiru prvi“ kroz prizmu Marka Misirača. U toku samog izvođenja nizali su se aplauzi a na kraju je dugotrajnim i gromoglasnim apluzom pozdravila glumce. Insecancija Matišićevog teksta je otvarila mnogo tema i bolnih pitanja. U celoj paleti dobrih tumačenja odlučeno je da Zoranov brk ipak ponese Aleksandar Stojković. Reklo bi se više nego zasluženo za snažno i sugestivno tumačenje Mićuna. „Sinovi umiru prvi“ je tragikomedija i deo je dramske „Posmrtne trilogije“.

U ovom čitanju reditelja Marka Misirače i dramaturga Ivana Velisavljevića, radnja, kupoprodaja nestalih pokojnika u skorim ratovima najbližima, preselila iz Dalmatinske Zagore u Srpsku Krajinu. Ništa se nije promenilo – i ovde se kriminalci bogate na roditeljskoj nesreći, a povratnici sa ratišta, u posttraumatskom sindromu, ubijaju i svoje, kad im se suzi svest. Nesreća se samo umnožava, rat se, po prestanku dejstava i po nastupanju takozvanog mira, seli u familiju, u porodicu, u kojoj se nikada ne znaju sve informacije o uzrocima i posledicama pogibija najbližih. Ko je zaista kriv za smrt brata ili rođaka pokaže tek kada i njega ubiju. Tada od rođaka nastanu ljuti neprijatelji, koji grobove brane puškama.

Značajna dimenzija Matišićevog pozorišnog komada je humor, sličan gorkom smehu. Iskopava se telo majke mafijaša, da bi se njime trgovalo u razmeni informacija o ubijenima u ratu, kojima se grob ne zna! Sve ima apsurdnu stranu, pa iz Beograda stiže ratni drug i priprema se iskopavanje još značajnijih pokojnika na Novom groblju! No, tragedija je neizbežna, i ona će se, nažalost, na kraju i dogoditi. A očekivala se sve vreme. Predstava Marka Misirače je jednostavna i efektna. Priča drži pažnju, a akteri, na čelu sa Aleksandrom Stojkovićem (Mićun), Boškom Đurđevićem (Luka) i Ljubišom Savanovićem (Božo) su u impresivnoj koncentraciji i nadahnuću za odličnu kolektivnu igru na koju zaječarska publika nije ostala ravnodušna. Sjajna scenografija, kostimi, jednom rečju odlična predstava. “Teško je bilo šta reći posle ovakve predstave. Nekad ćutanje govori više od reči.” rekao je Davor Marušić v.d. upravnika zaječarskog pozorišta i direktor festivala prilikom uručivanja zahvalnice Naradnom pozorištu Republike Srpske za učećče.

Aleksandar Stojković: „Priča koju smo ispričali večeras je potpuno ljudska i razumljiva. Za Narodno pozorište Republike Srpske je značajno imati ovakvu predstavu na repertoaru, znam to pošto sam ja i umetnički direktor u ovom pozorištu. U Nišu i Kragujevcu smo jako dobro prošli. Publika jako dobro reaguje do onog momenta kad ne krene taj horor u predstavi.Stradanje. Udarac u stomak kada krene jedan muk u sali. Mi smo ovom pričom uperili prst u jedan problem i temu značajnu za Republiku Srpsku. Bilo je lepo raditi na tom tekstu, zaista sm uživali.Marko nas je dobro vodio, mi smo ga sledili. Govoreći o publici i nagradi, koju je dobio Aleksandar je rekao da jeste velika uloga međutim da je bilo ko iz ansambla dobio Brk ne bi bilo nepravedno, čak i statitisti, jer svaka mala uloga koja se pojavi je bitna u predstavi. I kod nas ne postoji uslov da ne možemo da dođemo, ako predstava prođe selekciju. Ja sam i prethodnih godina dolazio i učestvovao na ovoj manifestaciji. I za nas je jako značajno zbog imena Zorana Radmilovića, zbog ovog pozorišta i zbog ljudi, publike. Naišli smo na dobronamerne ljude, publiku i to je divota za glumce. Zaječar je predivan i jako lep i uređen grad, kao i sama zgrada pozorišta. Divota. „Ova nagrada mi mnogo znači i prvi put sam je dobio, pogotovu u ovakvoj konkurenciji glumaca ali to mi je samo podstrek za dalji rad. Jedini dokaz da glumac nešto vredi je njegovo trajanje. Prava je čast držat ovu nagradu u ovim rukama.“ Reditelj komada Marko Misirač je na konferenciji za novinare izjavio: „ Ja ne mogu da ne budem zadovoljan jer za manje od godinu dana smo učestvovali na ukupno pet festivala i na svakom smo nagrađivani ali ono što je nama još važnije je prijem publike, kritikovanje i hvale. Meni je jako drago da su kritičari, publika prepoznali sve ono što smo mi hteli sa ovom predstavom. A to je da ljudi čuju za Matu Mitišića. Druga stvar je da se u Banja Luci u pozorištu otvara tema, ne rata već postratnih trauma. O tome pa skoro da se i ne govori. Imali smo veliki uspeh gde god da smo igrali predstavu. Različite su reakcije. Ali mislim da smo uspeli ono glavno a to je da nađemo meru. Tu neku meru između komičnog. Kad treba to komično da izađe u prvi plan a kad dramsko. Pošto je to jako osetljiva tema. I posebna nam je čast što smo dovedeni u vezu sa Zoranom Radmilovićem.“ Ovo je inače šesto gostovanje banjalučkog pozorišta na Danima. Pozorišna publika za 25 godine postojanja Dana videla je komade: Pigmalion, Porodične priče, Laža i paralaža, Gospođa ministarka, Mrešćenje šarana. Kako je najavljeno u direkciji festivala saradnja sa teatrima u okruženju biće nastavlejna i u godinama, koje su pred nama. Šeste večeri Dana “Zorana Radmilovića” na programu je komad “MAKBET” Ateljea 212 u režiji Anđelke Nikolić.