6. Фестивалски дан – 24. Дани “Зорана Радмиловића“

ШЕСТЕ ВЕЧЕРИ ДАНА ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА ПУБЛИКА ГЛЕДАЛА ПРЕДСТАВУ „ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА“, КОЈУ ЈЕ ПО ДРАМАТИЗАЦИЈИ НАЈПОПУЛАРНИЈЕГ СРЕМЧЕВОГ ДЕЛА ИЗВЕЛО МАЛО ПОЗОРИШТЕ ДУШКО РАДОВИЋ ИЗ БЕОГРАДА У РЕЖИЈИ ЈОВИЦЕ ПАВИЋА – ПУБЛИКА ЈЕ УЖИВАЛА ЧЕСТО ПРЕКИДАЈУЋИ ГЛУМЦЕ АПЛАУЗОМ – ЗОРАНОВ БРК ОТИШАО У РУКЕ МИЛОША САМОЛОВА ЗА ТУМАЧЕЊЕ УЛОГЕ ПОП СПИРЕ – „НЕПРИЈАТНО МИ ЈЕ ДА БИЛО ШТА КАЖЕМ О ЗОРАНУ РАДМИЛОВИЋУ“,РЕКАО ЈЕ ПОСЛЕ ПРЕДСТАВЕ МИЛОШ САМОЛОВ
 
popc3
 
Прешавши у другу половину фестивала сад се већ може говорити да су Дани, судећи према квалитету одгледано, али и по рекацијама публике, оправдали реноме и оцене, које смо чули од глумаца ових дана, једног од најзначајнијих позоришних смотри у Србији. Томе у прилог иде и синоћњи комад у ком је публика уживала, смејала се на реплике глумаца и аплаудирала у току представе. Иако је овај текст познат свима и много пута гледан као екранизација или инсценација Сремчевог дела. Прича је позната. Две куће у којима су главе породица попови живе у добросуседким односима све док се у њихов мирни живот не ушета локални учитељ, виђен као младожења из снова. Кажу да је Стеван Сремац написао ово дело на основу анегдоте о свађи и тучи два попа. У овој урнебесној комедији, коју публика воли, видело се то и синоћ, не чуди што је сала Позоришта Тимочке крајине “Зоран Радмиловић” била испуњена до последњег места, па се и стајало, глумци су одиграли бриљатну игру у режији Јовице Павића, који је поставио овај комад у духу поетског реализма. Али поред бриљатне глуме, о којој ћемо говорити, на висини задатка су били и костими, музика, сценографија обојена извесном наивом па се чинило као да прича силази са слика Саве Стојкова. Све је у овој поставци штимало па је публика изашла, може се рећи, одушевљена оним што је видела И чула. У овој ансамбл представи, жири је поново био стављен на слатке муке коме доделити Зоранов брк.
 
popc5
 
Избор је пао на Милоша Самолова, за бриљантно тумачење Попа Спире. На питање новинара како је реаговао кад га је редитељпозвао да игра Поп Спиру Самолов каже да је имао одређени страх, кад је чуо шта ће радити: “Имао сам бојазан колико то кореспондира данас са људима, колико су у стању да испрате причу, која је једна врло симпатична наива. Сем неке носталгије за тим старим временима ја нисам успевао да нађем кључ за овај комад. Али су редитељске одреднице биле да се иде на ту наиву, на један текст самало скраћења и драматуршких измена и мислим да је успео да погоди тај миље. Мислим да је то доста јак редитељски концепт у који смо се ми трудили да се уклопимо. Заиста су дивне ракције на ову представу. Ми уживамо док је играмо.” На питање како доживљава награду Зоранов брк, коју је добио Милош Самолов каже: „Ја сма имао прилику да две ноћи за редом (Милош Самолов је играо дан раније у комаду Кокошка, прим. ур.), непосредно пре представе чујем Зоранов глас, који се пушта пре сваке представе, његов монолог из Ибија „народе мој“. Знате, кад сте у костиму тамо иза завесе и кад чујете неког ко је био толико маестралан, заиста имате осећај помало немоћи. Имао сам трему, пошто сам у обе представе у првој сцени кад се отвори завеса и непријатно ми је да било шта кажем о Зорану Радмиловићу.“
 
popc1