7. Фестивалски дан – 24. Дани “Зорана Радмиловића“

СЕДМЕ ВЕЧЕРИ ДАНА ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋАЈОШ ЈЕДАН СЈАЈАН КОМАД НА ДАСКАМА КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ – ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ КЕНА ЛУДВИГА У РЕЖИЈИ МИЛИЋА ЈОВАНОВИЋА У ИЗВОЂЕЊУ КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА ИЗ КРАГУЈЕВЦА – ЗОРАНОВ БРК ЗА ГЛУМЦА ВЕЧЕРИ ПРИПАО ЂОРЂУ СИМИЋУ ЗА УЛОГУ ЏЕКА – НАЈДУЖИ И НАЈСНАЖНИЈИ АПЛАУЗ ГОВОРИ ДА ОВАЈ КОМАД УЛАЗИ У НАЈУЖИ ИЗБОР ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ НА ФЕСТИВАЛУ ПО ОЦЕНИ ПУБЛИКЕ

 

ps1

 

Публика је гледајући представу „Преваранти у сукњи“ Кена Лудвига у режији Милића Јовановића уживала, смејала се и аплаудирала на отвореној сцени из слике у слику. Огроман труд целог ансамбла крагујевачког позоришта, што се итекако видело на лицима глумаца са којих је капао зној, публика је наградила најдужим и најснажнијим аплаузом што говори да је ова представа ушла у најужи избор за најбољу, по оцени публике, која гласа након сваке представе. Све у свему видели смо урнебесну комедију, комедију ситуације у којој је можда и цео ансамбл заслужио Зоранов брк. Па ипак жири је одлучио, како је рекао председник Тихомир Арсић на додели, у палети неколико сјајних тумачења, да Зоранов брк додели Ђорђу Симићу за тумачење улоге Џека. Да су награду добили Душан Станикић за бриљантно тумачење Леа или Катарина Митровић за бравурозно проигравање улоге Мег, избор не би био погрешан. Догађало се претходних година да жири Зоранов брк додели и целом ансамблу што вечерас није био случај.

 

ps2

 

Ђорђе Симић: „Волим ову представу да играм, екипа је толико складна и толико јединствена да стварно уживамо док играмо. Ово је празник за глумце, који уживају у игри од почетка до краја али и публика ужива. Видело се то и вечерас. Ми делимо ту енергију са њима. Публика у Зајечару нас је сјајно примила и наградила огромним аплузом. Ову награду сматрам више као признање за све нас, не само за мене. У сваком случају драго ми је и јако сам срећан. Захваљујем се и Зајечару и жирију. Глумци се играју на сцени, надигравају и допуњују, просто уживамо у овом тексту, који је прави деликатес. Поготово за нас двојицу, који играмо ту травестију што публика јако воли, а нама је то пружило бескрајне могућности за истраживање, забављање, играње и проигравање. Мислим да је ово једна јако добра екипа.“ На конференцији за новинаре након представе Милић Јовановић, редитељ комада, иначе глумац крагујевачког позоришта каже да је постављање овог комада велика одговорност била за њега. „Играо сам много водвиља, пекао занат на њима али режирати колегама, који су ти партнери на сцени није лако, веруј те. Баш сам узбуђен и очекивао сам да ће жири доделити награду Зоранов брк целом ансамблу. Што не значи да сам разочаран, наравно. Поставили смо игру тако да су били сви за једног један за све. Комедија ситуације захтева једну дисциплину где лако може да се склизне у једну тривијалану игру. Ко ово промаши тај није нормалан“, каже редитељ Милић Јовановић, иначе глумац кога смо гледали у представи „Један слуга двојица газда“ у бравурозном тумачењу улоге Алфија пре три године и додаје: „Направили смо једну дивну представу, која ће имати дуг живот. “

 

ps3

 

У Зајечару је вечерас био и Војо Лучић, управник Књажевско-српског театра који није крио задовољство реакцијама публике: „Представа кореспондира са публиком и носи једну енергију радости. Видели сте да је публика изашла из сале са осмесима на лицу и да је то заиста пун погодак када се оно што се дешава на сцени пренесе у гледалиште. Нема вече среће за једног управника него кад чује тај вишеминутни аплауз.“ Сама прича јесте комедија ситуације у коју нас уводе Џек и Лео, двојица незапослених енглеских глумаца који покушавају да се представе као наследници старе и веома богате жене. Како госпођа не тражи за изгубљеним рођацима, него рођакама они постају Максин и Стефани. У целу причу се уплиће Мег, прелепа рођака богате старице. Да нема доброг комада без доброг текста, а доброг текста нема без добре идеје, зна Небојша Брадић уписавши адаптацију текста Кена Лудбига у своју пребогату биографију. Све што смо гледали на Данима, да ли се појављивао као управник позоришне куће чије смо представе гледали као редитељ или драматург, било је празник позоришта. Може се рећи да је овај стваралац формула доброг позоришта. Да је тако показали су синоћ и глумци Књажевско-српског театра, који су, у режији Милића Јовановића, одиграли комад Кена Лудвига „Преваранти у сукњи“. Целу причу сјајно прате и костими, музика и сценографија. Подсећано да смо пре три године на данима гледали сјајну поставку комада Ричарда Бина у режији управо Небојше Брадића „Један слуга, двојица газда“, који је публика, баш као и синоћ, здушно прихватила и уживала.