8. festivalski dan

Uručenjem nagrada večeras su u Zaječaru završeni 25. Dani „Zorana Radmilovića. Odlukom žirija u sastavu Milija Vuković, predsednik,Miloš Latinović, član i Željko Hubač, član za najboljeg glumca na 25. Danima „Zorana Radmilovića“ u Zaječaru proglašen je Branimir Brstina za tumačenje uloge Dankana u komadu „Makbet“ Ežena Joneska u režiji Anđelke Nikolić izvođenju Ateljea 212. Obrazloženje žirija : “Branimir Brstina je snagom svog dara i ogromnom energijom, bravurozno predvodeći glumački ansambl, ostvario ulogu dostojnu velikog Zorana Ramilovića. Podjednako uverljiv kao uplašeni vlastodržac, osioni vladar, surovi egzekutor i izmanipulisani muškarac, Brstina je pametno odabranim glumačkim sredstvima demonstrirao svu slojevitost i moć svog glumačkog izraza. Njegov Dankan je, s jedne strane bio ubedljiva Joneskova replika na Šekspira, a sa druge slika i prilika ovovremenih vladara.“ Nagradu je uručio Željko Hubač, član stručnog žirija. Nakon uručenja vidno uzbuđen Branimir Brstina je rekao: “Dragi prijatelji, dragi prijatelji pozorišta, zemljaci našeg Zorana, sugrađani želim da vam se zahvalim za poštovanje prema pozorišnoj umetnosti kojom se bavio Zoran i kojom se bavimo svi koji se bavimo ovim poslom. Hvala što pratite, što nagradama što aplauzima to pozdravljate, hvala vam na tome što čuvate njegovo ime, što ste svesni da je to veoma važno kao i zbog svih koji zbog vas dolaze. U to ime želeo bih da napomenem koliko je važno setiti se svih onih koji nisu stigli i nisu doživeli to da dobiju “Zoranov brk” . Navešću samo one koje sam lično poznavao, sa kojima sam se družio i zbog kojih mi je žao što ne stoje ovde među nama. To su oni koji su ove godine otišli, to su Marinko Madžgalj, Milorad Mandić Manda. Moja drugarica sa klase koja nas je ranije napustila Sonja Savić. Jedan izuzetno zanimljiv moguć nosilac ove nagrade, koji je pre četrdeset godina umro a to je Slobodan Đurić “izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo”. Verujem da su oni tamo dobro, da se dobro snalaze, da ne puštaju brkove, briju ih. I da su na dobrom mestu, čekajući da dođu oni koji su preostali.Hvala vam još jednom”!

Nagrada za najbolju predstavu po oceni publike pripala je Pozorištu Boško Buha za predstavu „39 stepenika” po osnovu romana Džona Bekena i filma Alfreda Hičkoka u režiji Vladimira Aleksića . Nagradu je primio g-din Igor Bojoviću, director. Igor Bojović: “Ja bih samo želeo da vam se svima zahvalim, posebno žiriju koji je otvoreno radio. U pozorištu se može raditi na različite načine, samo ne može ilegalno. Ono mora biti vidljivo. Zato me posebno raduje nagrada za vizuelnost predstave koju nosi naše pozorište. Takođe pozorišta bez glumca nema, tako da me posebno raduje i nagrada koju je Goran Jevtic dobio za ulogu u “39 stepenika”. Kako pozorišta bez glumca nema, nema ga ni bez publike. Najviše me raduje ocena 4.88 koju ste nam dali. To je podstrek za naš dalji rad. Hvala vam!”

Rang lista predstava na festivalu po glasovima publike:

1 39 stepenika Bosko Buha Beograd 4,88

2 Sinovi umiru prvi Narodno pozorište Banja luka 4,85

3 Jedan Džekson viška Dramski teatar „Račo Stojanov“ Gabrovo 4,62

4 Herostrat Narodno pozorište Niš 4,48

5 Dosije vojnika Čonkina Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović“ Zaječar 4,46

6 Makbet Atelje 212, Beograd 4,31

7 I konje ubijaju, zar ne? Madlenianum, Beograd 3,80

Žiri u sastavu Maja Živić predsednik, Mirko Stokić član i Radmilo Nikolić član doneo je odluku da Nagrada za vizuelni identitet „Krstomir Milovanović“ pripadne predstavi „39 stepenika“ Pozorišta Boško Buha iz Beograda. Predsednik žirija Maja Živić je uručila nagradu g-dinu Igoru Bojoviću, direktoru pozorišta Boško Buha. Obrazloženje: “Od scenografija koje su bile prilično svedene na ovogodišnjem festivalu, što nipošto nije umanjilo njihovu svrsishodnost, izdvojila se scenografija koja je pre svega svojom dinamičnošću, jako brzim, skoro filmski promenama uz dodatne scenske elemente koji čine predstavu u potpunosti učinile odluku žirija jednoglasnom. Tako da nagradu za vizuelni identitet “Krstomir Milovanović” pripada scenografu Zorani Petrov tj. Pozorištu “Boško Buha” i predstavi “39 stepenika”.

“Evo stigli smo do samog kraja 25. Dana “Zorana Radmilovića“, svi smo od početka sa strpnjom očekivali kako će to da izgleda. Hvala svima koji su pomogli da festival izgleda ovako. Hvala I publici što je pratila festival. Posebno bih se zahvalio nekim ljudima koji su nam jako puno pomogli oko festivala i koji su bili dobronamerni prema festivalu. Hvala vam. Hvala selektoru Aleksandru Saši Milosavljeviću! Hvala vam što ste nam pomogli dobronamernim savetima. Hvala na rečima hvale. Draga publiko, na ulazu ste dobili listiće sa pitanjem “kako ocenjujete festival?”. Budite žestoki kritičari, imate ocene od 1 do 5. Nemojte da nas mazite, budite realni. Realna slika je jedino što će nam pomoći da dalje radimo tamo gde smo stali. rekao je na svečanoj dodeli nagrada pozdravljajući publiku i nagrađene Davor Marušić’, upravnik zaječarskog pozorišta i direktor festivala. “Kao selektor se nikad nisam obraćao na kraju festival a sada sam imao potrebu da se zahvalim, pre svega publici, a onda naravno pozorištu i direkciji festival. Trideset godina pišem kritike, radim u pozorišti mislim da sam izoštrio neke kritirujeme ali kad god sam bio selektor uvek postoji užasan strah kako će publika reagovati. Selektor nikad ne pravi selekciju za žiri, uvek se nekako misli se da je žiri ciljna grupa. Ne. Ako u sali imate tri ili pet člana žirija koji se mršte ili aplaudiraju a publika se ne smeši, onda je selektor promašio. Vi ste za ovih nekoliko dana pokazali izuzetno zanimanje za pozorište, Vi imate pozorište u svom gradu i očigledno ga volite. Pomozite svom pozorištu koje je prolazilo kroz krize i sada prolazi kroz krizu. Jer grad koji ostane bez teatra, gubi dušu. Hoću da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Prva predstava po osnovu ocene vaših glasova je komedija“ 39 stepenika” i njena ocena je 4.88. Na drugom mestu predstava, ne samo da nije komedija već je teška drama. I njena ocena je 4.85. Za samo 0.3 je komedija pobedila. Šta to govori? Govori da profisilisanu ozbiljnu publiku, koja ne reaguje samo na komediju nego prepoznaje i kvalitetnu i ozbiljnu dramsku umetnost”.

POSLEDNJA PREDSTAVA IAKO VAN KONKURENCIJE ZA NAGRADE „FRENKI I DŽONI“ NAGRAĐENA ZORANOVIM BRKOM – ZORANOV BRK PRIPAO JE SLOBODI MIĆALOVIĆ ZA TUMAČENJE ULOGE FRENKI – „JAKO SAM IZNENAĐENA I SREĆNA ZBOG NAGRADE, POGOTOVU ŠTO NISAM OČIKAVALA“ Ako je suditi po dužini aplauza i po reakcijama publike u toku komada „Frenki i Džoni“ u potpunosti je opravdana odluka stručnog žirija 25. Dana „Zorana Radmilovića“ da i ove večeri dodeli Zoranov brk. Iako je predviđena da bude igrana u čast nagrađenih, nije ostala bez nagrade. Bio je to večeras praznik pozorišta u punom smislu te reči. Ne samo zbog sjajnog teksta Terensa Mek Nelija, nadahnute režije Tee Puharić nego pre svega zbog briljantne igre glumaca Slobode Mićalović i Igora Đorđevića. Frenki i Džoni je aktuelan i neophodan komad, jer se svi ponašamo kao da smo samim rođenjem toliko emotivno povređeni da bi do kraja života trebalo od nečeg da se branimo sopstvenim iluzijama iza svojih štitova nedodirljivosti, a to neminovno vodi ka praznini. Ovaj komad govori o skidanju oklopa i gardova. O dozvoljavanju mogućnosti da budemo voljeni. O dozvoljavanju mogućnosti da budemo povređeni. Svi tražimo ljubav, ali da li smo sposobni da volimo? Ova partija šaha dvoje inteligentnih i atraktivnih, ali emocionalno osakaćenih ljudi, ipak je dirljiva jer oni pristaju da daju šansu vezi koja od starta izgleda osuđena na propast i osvajaju nas idejom da i „autsajderi“ mogu jednostavno uploviti u luku ljubavi. Jer, kao što Džoni kaže: Nikada ne biraš ljubav. Ona bira tebe. Kao da nam je, a jeste, sve u tom komadu poznato, osim osnovne priče. I situacije, i odnosi i replike. Publika je bila oduševljena, žiri takođe, što je i dokazano odlukom da i ova predstava bude nagrađena Zoranovim brkom. Zoranov brk ponela je Sloboda Mićalović. Vidno uzbuđena na pres konferenciji rekla je: „Jako sam iznenađena i srećna zbog nagrade, pogotovu što nisam očekivala“. Da je Brk otišo u ruke Igora Đorđevića, ne bi bilo greške. Sjajna predstava zaista. I nekako idealna da se spusti zavesa za kraj 25. Dana „Zorana Radmilovića“.