9. Фестивалски дан – 24. Дани “Зорана Радмиловића“

ПРЕТПОСЛЕДЊЕ ВЕЧЕРИ ДАНА ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА, У ЗВАНИЧНОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ, ПУБЛИКА ВИДЕЛА КОМАД "СТРУЈОСЕК" АЛЕКСАНДРА РАДИВОЈЕВИЋА, У РЕЖИЈИ АЛЕКСАНДРА ШВАБИЋА И У ИЗВИЂЕЊУ АТЕЉЕА 212 – ЗОРАНОВ БРК ЖИРИ ДОДЕЛИО БРАНИСЛАВУ ТРИФУНОВИЋУ ЗА УЛОГУ ВОЈВОДЕ – УВЕК КАД ГОСТУЈЕ МАТИЧНО ПОЗОРИШТЕ ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА САЛА ПОЗОРИШТА, КОЈЕ НОСИ ЊЕГОВО ИМЕ ИСПУЊЕНА ЈЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ МЕСТА – „ЈА СЕ СЕЋАМ СВОГ СВОГ ПРВОГ УЛАСКА У АТЕЉЕ 212 ПРВА ПОМИСАО МИ ЈЕ БИЛА ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ“, КАЖЕ ТРИФУНОВИЋ

 

st1

 

"Струјосек” Александра Радивојевића, у режији Александра Швабића и у извођењу позоришта Атеље 212, који смо синоћ гледали на Данима "Зорана Радмиловића", учинио је две ствари. Оно што је најважније, да се свиди публици, а друга, да озбиљно и на прави начин постави нека животна питања о којима размишљамо када се завеса спусти. Тим више, јер се чини да је сатира вероватно најснажије оружје да прича доспе до оног коме је упућена. Публика све упија са смехом констатујући тек на самом крају о чему се ту ради.

 

st2

 

Струјосек, специјалац који сече струју тамо где нико не сме али не само због своје одважности него због животног става да је струја штетна. Или како каже Гордан Кичић, који тумачи насловни лик "он бије битку, заправо, против струје. Струјосек сматра да је струја расадник лажног светла, а лажно светло корумпира пре него дрога. Сви су опседнути лажном светлошћу. Људи се губе под утицајем струје, заправо под утицајем онога што она производи данас, од социјалних мрежа, телевизија, интернета… Мој јунак сматра да ће у мраку тренутно бити најбоље, да ће се људи окренути једни другима, као и хуманости.

 

st3

 

Поред Кичића у комаду играју и Бранислав Трифуновић, Марко Гверо, Миодраг Крстовић и Милица Гојковић. Жири је и вечерас био на мукама, јер не би било незаслужено да се делило сваке вечери и по неколико награда. Зоранов брк, Тихомир Арсић председник жирија након поклона, уручио је Браниславу Трифуновићу за улогу Војводе. Говорећи о самом тексту Трифуновић је рекао да писац Александар Радивојевић има откачен смисао за хумор, који гађа у оне поре друштва, које нас највише боле: „Имали смо срећу да се окупила фантастична екипа и да смо сви здушно радили. Чини ми се да смо породили ту представу врло успешно очему говори чињеница да је сала увек распродата, да је увек пуно и да су људи, који долазе да нас гледају, одушевљени.“ На питање новинара какав је осећај добити Зоранов брк у Зорановом Зајечару трифуновић каже: „Зоран Радмиловић је сигурно један од људи због којег смо ми многи почели да се бавимо глумом. Ја се сећам свог свог првог уласка у Атеље 212 прва помисао ми је била Зоран Радмиловић. То име носи неку одговорност. А са друг стране људи кад помену његово име сви одмах помисле на Радована трећег. Мислим да је он био јако сетан човек. Читајући његове песме и оно што је он говорио мислим да је тај његов хумор био одбрана од тог света. Мислим да је био, не тужан или несрећан, него сетан човек.“ Ово је иначе други Зоранов брк Банету Трифуновићу на Данима. Први је добио 2009. године за улогу Помета у представи „Дундо Мароје“ Крушевачког позоришта. До краја Дана видећемо још две представе. "Три класе и госпођа Нушић" Београдског драмског позоришта, у званичној конкуренцији и "Мали пранц" у част награђених, последњег дана када ће бити саопштене и награде.

 

st4