Play – Dossier of soldier Čonkin


po tekstu Vladimira Vojinoviča

Dosije vojnika Čonkina

adaptacija i režija Saša Volić

igraju:

Vojnik Ivan Čonkin – Miloš Tanasković

Vodnik Bukašev, kurir – Miloš Đuričić

Polit, instruktorka – Dragana Mladenović Veljković

Kapetan – Vladimir Milošević

Njura – Marina Lazarević

Froska, majka – Dara Rančić

Varvara – Sanja Nedeljković

Golubjev, predsednik kolhoza – Vujadin Milošević

Kurzovljeva – Jelena Rajić

Borisova – Dragana Mladenović Veljković

Gladišev, otac – Predrag Grbić

Ljuška – Dragana Jovanović

General NKVD-a – Irfan Mensur, k.g.

Kapetan Miljaga, načelnik NKVD-a – Milutin Vešković

Svincova, pomoćnik načelnika NKVD-a – Nataša Petrović

Žarov – Vladimir Milošević

Prvi glas – Ana Bretšnajder

Drugi glas – Miloš Đuričić

Vojnik Taldikinova – Jelena Rajić

Vojnik Mitrofanov – Tomislav Kostić

Vojnik Samuškinova – Sanja Nedeljković

Vojnik Fijukov – Ivan Jovanović

scenografija Mirko Stokić

kostimi Marina Pavlović

premijera 10.04.2014. godine

U Pozorištu Timočke krajine “Zoran Radmilović” u Zaječaru, u četvrtak 10 aprila 2014. godine premijerno je izveden komad “Dosije vojnika Čonkina” po tekstu Vladimira Vojnovića, a u režiji i dramatizaciji Aleksandra Saše Volića. Jednočinka, kako slovi naslov romana po kome je rađena ova zanimljiva i dinamična drama, o životu jednog malog vojnika u Sovjetskoj Rusiji. Tema izuzetno aktuela i danas, iako zamišljena krajem pedesetih, a napisana šezdesetih godina prošloga veka i to s one strane gvozdene zavese, jer su pojam slobode i neslobode večite teme od kad je sveta i veka. Priča onovremena ali, reklo bi se, univerzalna.

Reditelj Saša Volić od dva romana pravi jednu dramu. Romani „Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina“ i “Pretendent na presto” ušli su fragmentarno u dramski tekst koji u insecanciji traje 75 minuta. Izuzetno dinamično i zanimljivo. Nije nikakvo čudo, iako se radi o obimnom tekstu koji je trebalo prilagoditi dramskoj igri, ako se zna da je reditelj radio osam meseci na dramtizaciji istražujući pri tom, koji je to animacioni impuls koji pokreće glumca da od jezgra lika pravi.

Ali njegova osnovna misao, misao samog pisca nije zaobiđena. Naprotiv. Osnovno pitanje na koje odgovor traži Volić jeste, koji je to događaj koji otkriva vojnika Čonkina kao antiheroja i koji daje mogućnost glumcu da napravi celovit lik. Događaj koji osvetljava put od antijunaka ka heroju, od malog čoveka ka hrabrom čoveku. Kako i sam reditelj kaže, odabrao je događaje koji su atraktivni za scenu. Zato se u komadu tri puta i javlja san glavnog glumca, koji sanja svoju svadbu. Ivan Čonkin ne može da izdrži taj pritisak jave pa mu se san javlja sa novim svetom kolhoza, a potom i sa borbom za oslobođenje. Reditelj Volić ne krije da je koristio satirično-grotesknu komediju Vladimira Majakovskog “Stenice” kao i činjenicu da je radeći na ovom komadu imao u vidu i dve prethodne dramatizacije koje su igrane u Ateljeu 212 i Pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu. I da je imao otklon od obe inscenacije. Vojnik Čonkin je farsa, reditelj i sam smatra da je to jedini način da se čita ovaj tekst jer “farsa korespondira sa svim gledaocima. Od onih koji su odmakli u pozorištu, na njih deluje saznajnije, oni pronalaze sloj simbola i sloj metafore, do onih koji su došli prvi put u pozorište”. S obzirom da je Čonkin roman anegdota nemoguće je bilo sve male sitne fragmente vezati u celinu, a da sve bude zanimljivo. Tako je i drama jedan delić mozaika iz života junaka, koji toliko intrigira reditelja i koji su sudbonosno uticali na Čonkinovu egzistenciju. Kako je režija i oduzimanje, a ne samo dodavanje, nije bilo lako ni štrihovati teskt. “Mislim da smo napravili priču koja je igriva, koja pokreće ansabl, priču koja će hvatati gledaoca, na kraju će neko izaći i zamišljen jer će prepoznati recidive koji se događaju i danas u svim društvima, jer je tema univerzalna”, smatra Volić. Tim više jer se radi o ansalmbl predstavi u kojoj će, sasvim sigurno, energija koju poseduje daroviti zaječarski glumci, biti prepoznata.